Сватовско гробље на Моринама (Загорје) 0001    Запросио беже Љубовићу 0002    На Загорју лијепу дјевојку, 0003    Умихану Ченгић алај-бега; 0004    Запросио, цуру испросио, 0005    На прстену свадбу одгодио, 0006    И та свадба, до петнаест дана, 0007    Док се беже Невесињу врати 0008    И покупи кићене сватове. 0009    Глас до гласа, хабер до хабера, 0010    Хабер дође бијелу Мостару; 0011    То зачуо Мостарлија Мујо, 0012    Па шарену књигу начинио 0013    На кољена бегу Љубовићу, 0014    У књизи му ’вако бесједио: 0015    „Чујеш мене, беже Љубовићу: 0016    Јесам чуо, јесам разумио, 0017    Да си моју цуру препросио 0018    На Загорју лијепу дјевојку. 0019    А ти знадеш, беже Љубовићу, 0020    Да је Ума моја заручница; 0021    То с’ образа и намуса тиче, 0022    То ја бели пребољет’ не могу, 0023    Нег’ те за то на мејдан позивам: 0024    Ко добије на дугу мејдану, 0025    Нека љуби л’јепу Умихану. 0026    И ево ти три мејдана дајем: 0027    Први мејдан пониже Мостара, 0028    Баш у Бишћу пољу широкоме, 0029    Ниже моје од камена куле, 0030    Оклен гледа моја стара мајка; 0031    Други мејдан ниже твоје куле 0032    На широком пољу Невесињу. 0033    Оклен гледа твоја стара мајка; 0034    Трећи мејдан на Загорју равну, 0035    Ниже двора Ченгић алај-бега, 0036    Гдје но гледа Ума племенита. 0037    Ако л’ нећеш на мејдан изићи, 0038    Дођи мени до б’јела Мостара 0039    И поведи претила дората, 0040    Да са сватим’ идеш на Загорје, 0041    Да доведеш под Умом дорина. 0042    Од Загорја до Мостара б’јела.” 0043    А кад књига Љубовићу дође 0044    И видио, шта му ситна пише, 0045    У велике уђарио мисли. 0046    Па он старој казивао мајци; 0047    Стара њему говорила мајка: 0048    „О мој сине, беже Љубовићу, 0049    Немој Мују на мејдан изићи, 0050    Нема мајка нег’ тебе једнога, 0051    Мореш мени сине погинути, 0052    Остат’ твоја самохрана Мајка; 0053    Пусти цуру Мостарлији Мују, 0054    Бољом ће те оженити мајка, 0055    А имамо слугу Маријана, 0056    Подај њему ђузел ђејисију 0057    И подај му претила дорина, 0058    Нек’ га води до Мостара б’јела, 0059    Нек’ Маријан иде са сватовим’, 0060    Нек’ дората води под дјевојком.” — 0061    Њојзи вели беже Љубовићу: 0062    „Волим своју изгубити главу, 0063    Него слугу дати и дорина, 0064    На срамоту лијепу дјевојку 0065    Ох ђидији Мостарлији Мују. 0066    Ја ћу њему на мејдан изићи, 0067    Па што мени Бог и срећа даде!” 0068    Кад то чула лијепа кадуна, 0069    Мила мајка бега Љубовића, 0070    Она писну као љута гуја; 0071    Из њедара дојке извадила, 0072    А овако сину говорила : 0073    „О мој сине, беже Љубовићу, 0074    Ако не ћеш мајку послушати, 0075    Дати слугу и дората свога, 0076    Да преведу лијепу дјевојку 0077    Од Загорја до Мостара б’јела, 0078    Харам теби моја храна била, 0079    Којом те је мајка одхранила.” 0080    Поче клети Мостарлију Муја: 0081    „Ох нека те, Мостарлија Мујо, 0082    Божија те сабља посијекла, 0083    Наскоро ти мајка закукала, 0084    Тебе жалећ’ на бијелој кули.” 0085    Види бегу јада изненада: 0086    Мука спремит слугу и дорина, 0087    А још виша не послушат мајке. 0088    Све мислио на једну смислио: 0089    Боље дати слуга и дорина, 0090    Него своју не послушат мајку, 0091    Јер се бојат тешка ексиклука. 0092    Бег довика слугу Маријана, 0093    Па му ђузел ђејисију даје, 0094    А овако њему проговара: 0095    „Вјерна моја слуго, Маријане, 0096    Добро спреми претила дорина, 0097    На се удри ђузел ђејисију, 0098    Води дора до Мостара б’јела 0099    А до куле Мостарлије Муја, 0100    Хајд’ са сватим’ на Загорје равно, 0101    Води дора под дјевојком младом, 0102    Од Загорја до Мостара б’јела.” 0103    У млађега поговора нема, 0104    Он опреми себе и дорина, 0105    Докле беже књигу начинио 0106    А на руке Мостарлији Мују, 0107    У књизи му ’вако бесједио: 0108    „Чујеш мене, Мостарлија Мујо, 0109    Севеп клетве старе моје мајке, 0110    Шаљем теби слугу Маријана 0111    И мојега претила дорина, 0112    Нек’ и они иду са сватима 0113    Довест’ теби лијепу дјевојку.” 0114    Слуга јами књигу шаровиту 0115    И бегова претила дорина, 0116    Кад он дође до Мостара б’јела, 0117    Б’јелој кули од Мостара Муја, 0118    Кад туј Мујо скупио сватове. 0119    Маријан му књигу покучио; 0120    А кад књигу Мујо проучио, 0121    Колико се аси учинио, 0122    Одмах другу књигу начинио, 0123    Опремио бегу Љубовићу, 0124    У књизи му ’вако бесједио: 0125    „Чујеш мене, беже Љубовићу, 0126    Ја ћу водит’ кићене сватове, 0127    Да доведем Загорку дјевојку. 0128    Кад се вратим са Загорја равна, 0129    Први конак хоћу учинити 0130    У Улогу крај воде Неретве, 0131    Отлен теби саију спремити, 0132    Ти се мени и сватовим’ надај. 0133    Хоћу теби на конаке доћи 0134    Кад будемо близу твоје куле, 0135    Срети наске пониже авлије, 0136    Под дјевојком прихвати дорина, 0137    Уведи га у своју авлију, 0138    Нека сиђе твоја стара мајка. 0139    Са дората прихвати дјевојку, 0140    Изведе је на бијелу кулу.” 0141    Отлен Мујо са сватовим’ пође, 0142    С њоме иде слуга Маријане, 0143    Води дора бега Љубовића. 0144    Куд год ишли, на Загорје дошли, 0145    До оџака Ченгић алај бега. 0146    Ту сватови на конаку били 0147    И три б’јела дана преданили; 0148    Кад четврто јутро освануло, 0149    Ударише зиле и борије, 0150    Залајаше јасни даулбази, 0151    А завика чауш до чауша: 0152    „Хазур ола, кићени сватови, 0153    Хазур свати, хазур’те дјевојку!” 0154    И дјевојку хазур учинили, 0155    На бегова дора посадили. 0156    Слуга води под цуром дорина, 0157    А око ње два дјевера млада, 0158    Два братића Мостарлије Муја; 0159    За њим иду јенђи-буле младе, 0160    Пред сватима Мостарлија Мујо. 0161    Први конак јесу учинили 0162    У Улогу крај воде Неретве; 0163    Кад у јутру бијел дан свануо, 0164    Мујо спреми хабер Љубовићу, 0165    Да се њему и сватовим’ нада. 0166    Кад отале свати полазили 0167    И изишли у Морине равне, 0168    Тад намигну Црвањ на Морине, 0169    А Морине на Беглин долине, 0170    А Долине на Брда вучија; 0171    Из брда се магла помолила, 0172    А из магле киша, ударила, 0173    Све покваси кићене сватове. 0174    За тим сјевер пухну изненада. 0175    На снијег се киша преокрену, 0176    А густа се магла саставила; 0177    А невјешти мостарски сватови 0178    Погубише друме и пртине, 0179    Сметоше се у кршне Морине. 0180    Све с’ на њима следишо хаљине, 0181    А мећава непрестано пуше, 0182    Све измете кићене сватове, 0183    И пред њима Мостарлију Муја; 0184    Сама оста на коњу дјевојка 0185    И покрај ње слуга Маријане. 0186    Ал’ Маријан по Моринам’ знаде, 0187    По Моринам стазе и богазе, 0188    Па окрену прам селу Колешку 0189    И поведе за дизгин дорина, 0190    Ал’ је веће ноћца освојила. 0191    Кад су први п’јевци запјевали, 0192    Слуга дође води Колешници, 0193    Вода дошла мутна на валове, 0194    Мутна дрвље и камење ваља; 0195    Види слуга да бродит’ не море, 0196    Па дјевојци ’вако говорио: 0197    „Умихано Ченгић алај-бега, 0198    Ти се јами за гриву дорату, 0199    Па у воду натјерај дорина, 0200    Дорат ће ти воду пребродити. 0201    Попусти му бојали дизгине, 0202    Сам ће дорат Невесињу сићи 0203    До оџака бега Љубовића; 0204    Како дође хоће зањиштати, 0205    Бег ће дора свога опазити, 0206    Хоће изић’ примити дорина, 0207    А и тебе лијепу дјевојку. 0208    Ти ћеш бегу поздрав понијети, 0209    Кад се сване и огране сунце, 0210    Нека води Колешници дође, 0211    Нек’ свог слугу Маријана нађе, 0212    Нек’ ме мртва својој носи кули, 0213    Нек’ ме мојој старој даде мајци, 0214    Нек’ ме спреми и сахрани мајка. 0215    Још ћеш бегу поздрав понијети, 0216    Да не жалим, што ћу погинути, 0217    Кад смрт видјех Мостарлије Муја 0218    И његових кићених сватова, 0219    У Моринам’ од мећаве тешке; 0220    Кад не дође Невесињу равну, 0221    А на конак бегу Љубовићу, 0222    Кад ти оста господару моме.” 0223    То дјевојка слугу послушала, 0224    Ухвати се за гриву дорату. 0225    У мутну га воду натјерала 0226    Добар дорат воду препливао; 0227    Кад на другу страну излазио, 0228    Цура пусти бојали дизгине, 0229    Удри дорат путем чавлеником. 0230    Кад Колешку селу долазио, 0231    Тадај други пјевци запјевали; 0232    А кад трећи пјевци запјевали, 0233    Доро дође кули Љубовића; 0234    Како дође, одмах гласом њисну. 0235    Зачу њиску беже Љубовићу, 0236    Позна свога по авазу дора, 0237    Па полетје низ бијелу кулу. 0238    Кад авлинска отворио врата, 0239    Видје свога пред авлијом дора 0240    И на њему лијепу дјевојку. 0241    У авлију доведе дорина, 0242    Шћаше скинут са коња дјевојку, 0243    Њему рече лијепа дјевојка: 0244    „Немој тако беже Љубовићу, 0245    За седло се јесам примрзнула, 0246    Већ прережи танахне колане, 0247    Носи мене у бијелу кулу.” 0248    Бег повика слуге и сеизе, 0249    А пререза танахне колане. 0250    Слуге дора јесу прихватиле, 0251    Бег однесе на кулу дјевојку, 0252    Па он пита лијепе дјевојке: 0253    „Камо теби кићени сватови, 0254    Гдје је осто слуга Маријане, 0255    Оклен сама на дорату дође?” 0256    А вели му лијепа дјевојка: 0257    „Стид је мене и гледати у те, 0258    А камо ли с тобом бесједити, 0259    Али ваља, друге ћаре нема. 0260    Све му каже, што је и како је, 0261    Сто ј’ од свата у Моринам’ било, 0262    Гдје л’ је осто слуга Маријане, 0263    Шта је бегу поручио своме. 0264    А кад зачу беже Љубовићу, 0265    Гдје је осто слуга Маријане, 0266    На млађе је зорбу учинио. 0267    Спремише му претила бјелана. 0268    Бог се спреми на бијелој кули, 0269    Јоштер узе три четири слуге, 0270    Невесињским пољем ударио, 0271    До сабаха Колешници дође, 0272    У животу слугу свога нађе, 0273    Донесе га танкој својој кули. 0274    Маријан је боле преболио, 0275    Бег дјевојку нићах учинио, 0276    Узео је за вјерену љубу. — 0277    Браћо моја то ј’ истина била, 0278    И данаске то се гребље знаде, 0279    Гдје ј’ укопан Мостарлија Мујо 0280    И његови кићени сватови.